Rešenjem broj 320-50-04311/2020-08 od 26.11.2020. godine OCS je ovlašćen za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji u 2021.godini u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji. Važeće ovlašćenje možete naći na linku: http://www.organica.rs/op-ovlastenja.html
U 2020. zahtevi proizvođača organske hrane za subvencijama dvostruko su nadmašili iznos sredstava opredeljenih u budžetu.
"Proizvođačima organske hrane u Srbiji najbitnije da imaju neke preduslove, a to su prirodni uslovi i okruženje, kao i finansije. Mi smo, na primer, svoju proizvodnju započeli na području parka prirode Golija, što znači da za nas uslovi organske proizvodnje postoje. To podrazumeva osnovne prirodne resurse: voda, zemljište, biljni pokrivač, gde nije došlo do hemisjkog zagađenja. Potrebni su i ljudi, odnosno poljoprivredna gazdinstva. Nama je bio cilj i da tom organskom proizvodnjom spašavamo ta mala gazdinstva, koja se bave proizvodnjom nečega što je deficitarno i skupo", rekao je za Infobiz Ratko Aksentijević iz udruženja odgajivača organskih ovaca i goveda "Golija".
Visoka početna ulaganja i zahtevni administrativni postupci glavne su prepreke sa kojima se proizvođači organske hrane susreću.
"Prepreka za male proizvođače koji nemaju tehničke resusre i određena predznanja je kada dođu do prijave za sertifikaciju, cena te sertifikacije. Imali smo podršku Ministarstva poljoprivrede, imamo sada dosta tih proizvođača koji su sertifikovani, koji su uspeli da dođu do toga. Veliki su problemi, veliki prohtevi i praktično treba naći neki motiv za proizvođače da se bave tim. Potencijal u Srbiji je veliki, ali mi ne možemo ni da nastupimo bez velike količine proizvoda, treba nam marketing, pakovanje, zato nam je potrebno da se što više proizvođača uključi. Nije organska proizvodnja samo čuvanje ovaca i goveda na nekoj planini, to je veoma zahtevna proizvodnja", rekao je Aksentijević.
Subvencije su u ovoj godini povećane znatno i sada na primer iznose 26 hiljada dinara po hektaru, za biljnu proizvodnju, dok su recimo za stočnu proizvodnju iznosi uvećani za oko 40 odsto. Оvо је određenо Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini, koju je Vlada usvojila 9. januara 2020. godine, kojom se propisuje obim sredstava, vrste i maksimalni iznosi po vrsti podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Izvor: http://rs.n1info.com/
Kako su nam rekli u Ministarstvu poljoprivrede, u 2019. godini organska proizvodnja odvijala se na 25.608 hektara, što je za 32,95 odsto više u odnosu na 2018. Od toga, obradiva površina je iznosila 18.837, dok su livade i pašnjaci bili na 6.771 hektara. Od ukupnog broja hektara u 2019. u periodu konverzije bilo je 11.288 hektara, dok su površine u organskom statusu iznosile 14.319. Tu treba dodati i svu zemlju sa koje se sakupljalo divlje jagodičasto voće, pečurke i lekovito bilje.
- Ratarska proizvodnja je najzastupljenija, sa 46 odsto, a zatim sledi voćarstvo sa 28,3, dok su povrtarstvo i lekovito bilje zastupljeni samo na 2,4 odsto - rekao nam je Branislav Raketić, šef odseka za organsku proizvodnju Ministarstva poljoprivrede. - Kod voćarske proizvodnje, najzastupljenije su maline, na 1.977 hektara i jabuke na 965. Kod žitarica prednjače pšenica i kukuruz, a od industrijskog bilja - suncokret i soja.
Prema rečima Raketića, da bi neko počeo da se bavi organskom proizvodnjom, treba da podnese prijavu ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji. Ove godine, resorno ministarstvo je ovlastilo pet firmi. Kada se sklopi ugovor, proizvođač je dužan da primenjuje sve metode organske proizvodnje, u skladu sa zakonom. Tada počinje period konverzije. Tokom 2019. godine 6.174 proizvođača su bila uključena u organsku proizvodnju.
Izvoz organskih proizvoda u prošloj godini iznosio je 29,7 miliona evra. Najveća vrednost ostvarena je izvozom u Nemačku, Holandiju, Italiju, Francusku, Poljsku i SAD. Najviše izvozimo smrznutu organsku malinu, kupinu i koncentrat jabuke.
- Poljoprivredna inspekcija je ove godine uradila 43 kontrole uvoznika, distributera, maloprodajnih lanaca i samih proizvođača - kazao nam je Raketić. - U ovim situacijama nije bilo slučajeva prodaje proizvoda pod nazivom organski, a da to nisu.
ORGANSKOM stočarskom proizvodnjom bavi se mali broj proizvođača. Kako objašnjavaju stručnjaci u ministarstvu, razlog tome je što je stočarska proizvodnja veoma zahtevna. U 2019. godini zabeležen je posebno porast u živinarstvu - 343 odsto, pčelarstvu - 25, ovčarstvu 40, govedarstvu 36, dok je pad bio kod kozarstva - 64 odsto u odnosu na 2018. godinu.
Izvor: https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija
U SRBIJI je pod organskim proizvodima manje od jedan odsto poljoprivrednog zemljišta, što je veoma malo.
Inače, u nekim razvijenim zemljama, kao što je Austrija, taj procenat kreće oko 20. Tek nekih 7.000, i to malih proizvođača, se bavi ovom proizvodnjom.
Kako je rekao Branislav Raketić, rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede, organska proizvodnja će biti sve značajnija. Zbog toga je i resorno ministarstvo povećalo subvencije, a napraviće se i diversifikacija, odnosno da podsticaji po hektaru ne budu isti za proizvodnju svih vrsta organskih proizvoda.
- Na tržištu se dešava da proizvodi, koji nezadovoljavaju uslove organske proizvodnje, prodaju kao takvi - ističe Raketić. - To je ozbiljan prekršaj, koji se najviše događa na zelenim pijacama. Sa jednom IT kućom biće napravljena baza za organsku proizvodnju, kako bi se zaštitila i pomoglo potrošačima da roba koja im se prodaje, bude stvarno organska. Koliko je organska proizvodnja važna pokazuje i podatak o izvozu ovih proizvoda. On iznosi 25 miliona evra, a najviše se izvozi u zemlje članice Evropske unije.
Prema rečima Raketića, kada je reč o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom, trenutno imamo 46 koja su zaštićena, na nacionalnom nivou. A, ova proizvodnja, bi u nekim delovima Srbije, mogla da pomogne u zaustavljanju odlaska ljudi. To traži i veću količinu sirovina, kako bi mogla da uspe ovakva proizvodnja.
- Imali smo recimo slučaj da nije bilo dovoljno mleka sa Stare planine za proizvodnju pirotskog kačkavalja - napomenuo je Raketić. - To bi moglo podstaći neke ljude da se više bave ovčarstvom i ostanu u ovom kraju. Uz to, imamo i problem sa deklarisanjem hrane. To je veoma složena tema, jer potrošači, kroz deklaraciju žele da dobiju što više informacija. A, sami proizvođači, ne žele da otkriju baš sve informacije. Pravilnikom kojim je regulisano deklarisanje, propisana su i pravila koja moraju da se poštuju prilikom oglašavanja, kada ne smeju da se koriste netačne i neprecizne informacije.
MLADI
PROJEKAT Budućnost srpske hrane je pre svega okrenuta mladima. Tako, Raketić smatra da mladi proizvođači, osim na primeni savremenih tehnologija, odgovarajućem pakovanju proizvoda i promociji, rade na udruživanju.
- Uglavnom je reč o malim proizvođačima, smatam da je udruživanje jedini način da oni opstanu na tržištu - naglasio je Raketić.
Izvor: https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija
Obaveštavamo sve klijente da je objavljen novi Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Sl. glasnik RS“, br. 95/2020) koji se primenjuje od 11. jula 2020. god.
S početkom primene novog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RSˮ, br. 48/2011 i 40/2012).
